Vaš dan počinje odlukom, ne izveštajem

Ne, i razlika je u redosledu. Dashboard prikazuje merenja i ostavlja korisniku da iz njih zaključi šta da uradi. Moj dan počinje od onoga što traži odluku — izuzeci, zahtevi za odobrenje, zadaci sa rokom — a merenja stoje na dnu ekrana kao rezime. Druga razlika je u tome što svaka stavka ima vlasnika i sledeći korak: izuzetak nije red u tabeli nego zapis koji se zatvara radnjom. Treća je da ekran nije isti za sve — raspored zavisi od uloge, ne od podešavanja korisnika.

Ne. Uloga određuje koje prostore korisnik uopšte vidi, kojim redom, koje prečice ima, koji mu je početni workspace i koje KPI kartice dobija. Komercijalista ne vidi devet prostora nego pet, a direktor i knjigovođa dobijaju različitu hijerarhiju informacija, ne isti dashboard sa drugim filterom. Rasporede po ulogama definiše administrator ili konsultant, a korisnik ih dalje personalizuje unutar svojih prava. Personalizacija nikada ne proširuje pristup — ono što uloga ne sme da vidi ne može da se doda ni kao favorit.

Ne u onom delu koji AI predlaže. Preporuke stižu kao nacrti — opomena, porudžbenica, zadatak, poruka — i ne izlaze iz statusa nacrta dok ih čovek ne potvrdi. Odvojeno od toga postoje deterministička automatska pravila koja vi ili vaš konsultant sami definišete (događaj, uslov, akcija) i koja rade bez potvrde jer ste ih tako podesili: automatsko uparivanje izvoda, ponavljajuće fakture, najave. Ta pravila nisu AI nego konfiguracija, i sve što urade prijavljuju u traci izvršenih automatizacija. Iznad toga stoje AI agenti sa izričito podešenim nivoom autonomije po tenantu — od „samo predlaže“ do „izvršava u definisanim granicama“. Nivo je odluka klijenta, ne podrazumevana vrednost, agent nikad ne prelazi prava korisnika u čije ime radi, a svaka promena nivoa ulazi u AI audit.

Iz demo tenanta, i to piše uz njih. Demo tenant nosi dvanaest meseci generisanog poslovanja i postoji da bi se ekran video u realnoj gustini podataka, a ne u praznom stanju — pregled sastavljen nad tri dokumenta ne dokazuje ništa. Brojka sa ovog sajta zato opisuje obim sistema i izgled ekrana, a ne obećava vaš učinak: kakve će brojke biti kod vas zavisi od kvaliteta matičnih podataka, discipline u dokumentima i pravila koja se podese pri uvođenju. To je pitanje na koje odgovara analiza obima. Procenat bez porekla je marketing, ne podatak.

Onda ga proverite u dva klika — to je razlog zbog kog je drill-down obavezan, a ne dodatna funkcija. Svaki broj u dnevnom pregledu otvara listu iz koje je izveden, svaka stavka liste otvara dokument, a dokument prikazuje nalog za knjiženje i verziju pravila po kojoj je proknjižen. Ako sistem ne može da sastavi putanju do zapisa, tvrdnja se ne prikazuje. To je namerno postavljeno ograničenje: sistem koji ponekad nagađa mora se proveravati uvek, pa ne štedi vreme nikada.

Ne. Moj dan je projekcija, a ne modul: nema svoju bazu ni svoje dokumente, nego sabira ono što postoji u prostorima koje ste licencirali i u kojima ta osoba ima prava. Firma koja krene sa finansijama i nabavkom dobija Moj dan sa odstupanjima iz trostrukog uparivanja, dospelim potraživanjima i odobrenjima porudžbenica — bez praznih sekcija za prostore koje ne koristi. Navigacioni registar iz kog se ekran sastavlja uz svaki unos nosi potrebne role i licencnu jedinicu, pa se prostor koji uključite kasnije pojavljuje na Moj dan sam, bez preuređivanja ekrana i bez migracije. Task inbox, limiti odobravanja i podela dužnosti rade od prvog dana, jer su u temelju, a ne u modulu.

Radi, ali ne isto — i to je namerno. Ekranska strategija razlikuje tri režima: desktop-first za složen transakcioni rad, responsive pregled za telefon i tablet, i namenske HHT ekrane za magacinsku operativu. Na telefonu Moj dan zadržava odluke, odobrenja i izuzetke, jer se odobrava i sa puta, a odustaje od gustih tabela koje na malom ekranu ne donose ništa. Magacioner ne dobija smanjen desktop ekran nego HHT tok pisan za rad rukavicama i skener, sa zadacima koji njemu pripadaju.